Srbija će, kao prva zemlja u Evropi, od sutra početi primenu Zakona o predžetvenom finansiranju, koji treba da omogući da poljoprivrednici lakše dođu do finansijskih sredstava koristeći kao zalog budući rod.

Taj sistem finansiranja podrazumeva da će poljoprivrednici imati olakšan pristup finansijskim sredstvima, jer će kao zalog za obezbeđenje pozajmice koristiti buduću poljoprivrednu proizvodnju i neće morati da polažu hipoteku kao obavezan način osiguranja kako je do sad rađeno.

Korisnici predžetvenog finansiranja mogu biti fizička i pravna lica i preduzetnici, a novi zakon predviđa da se oni mogu naći i na strani dužnika, ali i imati ulogu poverioca.
Ugovori o predžetvenom finansiranju biće zavedeni u posebnom registaru u Agenciji za privredne registre, što će onemogućavati malverzacije, odnosno da se dva puta uzme zaloga na isti rod ili bilo koji drugi vid zloupotrebe.

Jedan od uslova budućih ugovora o predžetvenomfinansiranju trebalo bi da bude i obavezno osiguranje budućeg roda.

Brazil je prva zemlja na svetu koja je uvela Zakon o predžetvenom finansiranju 1994. godine i do sada kroz taj sistem obezbeđeno gotovo 50 milijardi dolara za finansiranje poljoprivredne proizvodnje u toj zemlji.

Sistem predžetvenog finansiranja trenutno se uvodi u Rusiji, Bugarskoj i Ukrajini.

Zakonom o predžetvenom finansiranju, usvojenim u novembru 2014, zajedno sa Zakonom o robnim zapisima koji omogućava korišćenja uskladištenog roda kao sredstva finasiranja u postžetvenom periodu, Srbija je zaokružila sistem finansiranja poljoprivrede.

Novi zakon prebacuju težište finansiranja poljoprivredne proizvodnje sa javnog na privatni sektor.

Stručnjaci smatraju da je zakon u potpunosti održiv, tržišno orijentisan i ne zahteva skoro nikakvo administriranje od strane nadležnih državnih organa.