Sve je više građana u Srbiji koji ne mogu da namire dugovanja bankarima, elektroprivredi i komunalnim preduzećima, a do oprosta duga moglo bi da dođe jedino ukoliko država napravi socijalne karte.

Samo za struju ljudi u našoj zemlji duguju 1,1 milijardu dinara, a Srbija ima više od 600.000 korisnika stalne ili povremene novčane pomoći, u koju, ipak, nisu uključeni svi, jer, kako se navodi, najmanje 750.000 ljudi živi u teškoj bedi.  Prema statističkim podacima, oko 140.000 živi u gladi, a svaki drugi građanin mlađi od 25 godina je nezaposlen, dok je sve više siromašnih i u kategoriji onih koji žive od plate.

Građani Srbije do sada su uzeli oko pet milijardi evra kredita od banaka, od toga najviše stambenih - oko 3,2 milijarde evra.
Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, svaki stanovnik je dužan bankama i lizing kompanijama po 836 evra, od toga za zajmove 749 evra, minuse po tekućem računu 35 evra, kreditne kartice 47 evra, a za lizing usluge šest evra.
 Iako su, naši žitelji najmanje zaduženi u Evropi, zabrinjava porast kredita koji ne mogu da se vrate.

Tako je ukupan nivo nenaplativih zajmova premašio deset odsto, a oko 120.000 građana više ne može da otplaćuje rate.
U Srbiji ne postoji lični bankrot, kao na primer u Hrvatskoj, a država se do sada veoma malo mešala u poslovanje banaka. Potpredsednik srpske vlade Zorana Mihajlović ranije se saglasila da postoji jedan deo stanovništva koji ne može da plati dugove i zbog toga je, kako je rekla, ministarstvo energetike imalo tri reprograma duga za struju.

Ministarska je podsetila i na onaj procenat stanovništva koji redovno plaća obaveze i koji može da kaže da neće da ih izmiruje jer se to ne isplati. Tako su mnogi i prilikom reprograma za struju smatrali da otpisi nisu fer, rekla je Mihajlović.