Na današnji dan pre sto godina Austrougarska je počela Prvi svetski ratZa četiri godine ratovalo je više od 70 miliona ljudi, od čega više od 60 miliona na Starom kontinentu.

Otvarajući na Kalemegdanu državnu ceremoniju obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je sinoć sećajući se žrtava Prvog svetskog rata, da Srbija nikada nije bila uzrok nijednog rata, ali da je često protiv svoje volje bila povod za ratove „nesitih kraljeva i careva“, i da traži da joj se dopusti da makar jedna generacija njenih građana proživi vek, a da ne bude žrtva nekog ratnog sukoba.On je takođe rekao da je Srbija iz dva svetska rata naučila lekciju da može da traje samo ako sukobe velikih izbegava i vodi računa prvo, ali nikada jedino, o sebi.

Nema puno podataka o učešću stanovništva iz apatinske opštine u Prvom svetskom ratu, ostalo je zapisano da je na bojištu ostao 351 poginuli, uglavnom momci od između osamnaest i dvedeset i pet godina starosti. To je uzrasna grupa koja se u jedinice javljala na prvi poziv, jer se verovalo da će rat kratko trajati i brzo završiti. Oni stariji su radili u industriji, pogonima ili na njivama, i javljali su se tek po drugom ili trećem pozivu.

Ostalo je zapisano i da je čuveni pesnik Ervin Šinko, rođen u Apatinu, bio rezervni oficir austro-ugarske vojske i učestvovao u Prvom svetskom ratu. Kasnije je prešao na stranu mađarskih boljševika i u revoluciji pod Belom Kunom bio među značajnijim rukovodiocima.

U Apatinu je bila smeštena i bolnica za lakše ranjenike. Teže ranjenike primala je somborska bolnica, a kada bi im sanirali povrede slali su ih u Apatin, u bolnicu koja se nalazila na prostoru današnje OŠ „Žarko Zrenjanin“. Tu su ostajali do povratka na front ili odlaska kućama.