Samohrani roditelj koji čiji su prihodi veći od 7.815 dinara mesečno po članu porodice, ne može da računa na pomoć države, ako su primanja ipak manja od ovog ograničenja, ostvaruje pravo na dečiji dodatak u iznosu koji je skoro pa smešan, 2.535 dinara.

Da ovakav sistem “socijalne pravde” i nije najpravedniji jasno je samo najugroženijima. Država je napravila čudnu računicu po kojoj bi dvočlana porodica trebalo da živi pristojno sa budžetom od najviše 10.350 dinara, dok istovremeno propisuje da minimalna potrošačka korpa podrazumeva artikle u vrednosti od makar 33.609 dinara. Uprkos svemu država u prihode samohranih roditelja ubraja i alimentaciju, bez obzira da li je dete dobija ili je u pitanju samo sudska presuda koja je propisuje. Samim tim, dečji dodaci, koji su pritom neprimereno mali, ne pomažu nikome. A uz to su i loše raspoređeni jer ne dolaze u ruke svima kojima je pomoć potrebna.