Na potezu između Subotice i Horgoša, na srpsko-mađarskoj granici, otvoren je novi granični prelaz Bački Vinogradi-Ašothalom.

Novi granični prelaz svečano su otvorili kopredsednici Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske - ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Goran Knežević i držani sekretar u kabinetu premijera Mađarske, Peter Siđarto. Ispred Uprave carina ceremoniji otvaranja su prisustvovali direktor, Tihomir Bogićević, pomoćnik direktora u Sektoru za ljudske resurse i opšte poslove, Milan Vuković, kao i upravnik carinarnice Subotica, Radovan Medić.  Mađarska je značajan ekonomski partner Srbije, a bilateralni ekonomski odnosi zasnivaju se na susedstvu, blizini tržišta i infrastrukturnoj povezanosti. Po Sporazumu između Vlada Republike Srbije i Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju potpisanom 24.01.2012. godine, predviđeno je da se pored ovog prelaza otvori još jedan: Horgoš stari – Reske. Sporazumom je predviđeno i formiranje Zajedničkog kontakt centra namenjenog za razmenu informacija i proširenje međunarodne saradnje između organa za kontrolu prelaska granice. Bački Vinogradi-Ašothalom je predviđen isključivo za putnički promet i radiće svakog dana, uključujući i praznike, od 07 – 19 časova.  Moći će da ga koriste državljani Srbije, EU i potpisnica Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i članovi njihovih porodica. Zamišljeno je da sa srpske strane na prelazu radi 4 carinika i 8 policajaca podeljenih u dve smene. Ideja je da novi prelaz olakša kretanje lokalnog stanovništva koje često prelazi granicu, ali i da rastereti veće granične prelaze tokom sezone. U to vreme najveći pritisak zbog gužvi trpe prelazi Horgoš i Kelebija, pa će sada putnici pored već postojećih prelaza Bajmok i Đala, imati na raspolaganju još jednu alternativu. Otvaranje novog graničnog prelaza od velike je važnosti kako bi se unapredio protok putnika i tranzit robe, kao i sveukupna uspešna bilateralna sradnja Srbije i Mađarske i tako ispunili zajednički strateški ciljevi. Slika na apatinskoj pijaci pokazuje besparicu, sve je vise prodavaca, a sve manje kupaca. Među robom koja se prodaje dominiraju garderoba, kućna hemija, kozmetika, prehambeni proizvodi.  Da bi se prodavalo na pijaci potrebno je imati prijavljeno gazdinstvo ili firmu, ali je činjenica da oni koji imaju uredne dozvole teško da mogu opstati. “Devedesetih je bilo mnogo lakše,  po rečima naše sugrađanke koja pune  22 godine ima registrovanu firmu za prodaju robe. Garderoba, kućna hemija, kozmetika, prehrambeni proizvodi, uglavnom se nabavljaju u Mađarskoj. U cenu ovih proizvoda nije uračunat PDV, a prodavci ove robe istu prijavljuju carini da bi dobili povrat od 27 odsto, koliko iznosi stopa PDV u Mađarskoj. Ta ista roba se neretko ne prijavljuje na carini u Srbiji i sve češće se prodaje po domovima, što je umnogome otežalo ionako tešku materijalnu situaciju naših sugrađana koji imaju uredne dozvole za prodaju i registrovane firme.