Od skoro 60.000 radnika, koliko su nekada upošljavala poljoprivredna preduzeća u Vojvodini, sada, nakon privatizacije, u njima radi svega 1.500 radnika. Država je prodajom tih kombinata ostala kraća za više od 400.000 hektara oranica.

Stočarska industrija je, slažu se stručnjaci potpuno uništena, a zemljište je otišlo za male pare. Država je najavila da će se od ove nedelje ozbiljno pozabaviti spornim privatizacijama poljoprivrednih preduzeća. Kako kažu nadležni, biće osnovana posebna radna grupa, koja će pred sobom imati pedesetak vojvođanskih imanja i zadruga prodatih u bescenje i pod sumnjivim okolnostima. U izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije navodi se da su mnoga agrarna preduzeća prodata bez prethodno rešenog pitanja svojine nad zemljištem.

Bilo je propusta u samom procesu prodaje, zato što je Agencija za privatizaciju vršila promet zemljišta, iako za to nije bila nadležna, jer je u skladu sa važećim zakonima agrarno zemljište u javnoj svojini van prometa - kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije. - Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede dužna je da pribavi podatke o promenama katastarskog stanja na zemljištu nakon privatizacije, o promenama vlasnika na državnoj i zadružnoj svojini i da utvrdi da li su vršene uknjižbe prava svojine na kupce društvenog kapitala na osnovu ugovora o privatizaciji.

PREDMET SUMNJIVIH RABOTA DIREKTOR Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Drago Cvijanović, ističe da je prerađivačke kapacitete trebalo podeliti, a da te firme privatizuju primarni poljoprivredni proizvođači, jer je bilo logično da imaju i prednost kod zakupa zemljišta i privatizacije kombinata. - Treba realno pristupiti svim privatizacijama i one koje su rađene kvalitetno, neka ostanu, one koje nisu da se zaista preispitaju i da svako snosi posledice - kaže Cvijanović.

Činjenica je, međutim, da su nekada naši vodeći kombinati u tehnologiji i u stvaranju sorti, hibrida i rasne stoke postali predmet nekih sumnjivih rabota. U Agenciji za privatizaciju takve navode odbacuju i tvrde da ta služba nije prodavala zemljište. - Ni prevođenje zadružne svojine u državnu nije u nadležnosti AP - kaže Dušan Belanović, iz Agencije za privatizaciju. - S obzirom na to da oranice nismo prodavali, hektari nemaju cenu, a ako su vršene katastarske promene, verovatno je to radila nadležna služba. Da hektari propalih kombinata nemaju cenu, ne slažu se iz Udruženja manjinskih akcionara Vojvodine, gde procenjuju da je šteta nastala prodajom tih preduzeća nekoliko milijardi evra.

Ta asocijacija ponovo je potegla ovo pitanje, poslavši predsedniku i premijeru Srbije, resornim ministrima i Tužilaštvu za organizovani kriminal dopise s nazivima više od 45 preduzeća za koja, kako kažu njegovi predstavnici, imaju dokaze o mahinacijama. - Kombinati su pre privatizacije u proseku zapošljavali po 200 radnika - kaže Veselin Muhadinović. - Sada u tim preduzećima radi po deset poljoprivrednika. Još je problematičnije to što je državna zemlja prodavana ispod svake cene, i to za svega 250 evra, odnosno u to vreme za 500 maraka po hektaru. Imamo dokaze da su pojedina imanja prodavana po desetostruko nižim cenama, pa je na taj način država Srbija gubila i po 50 miliona evra po kolektivu.

To je, kako Muhadinović navodi, dokaz da je kroz prodaju naših dobara obavljena neviđena pljačka, u čemu su samo pojedinci imali veliku korist. I stručnjaci su saglasni da je privatizacija najvećeg broja poljoprivrednih kombinata u Srbiji izvršena loše i iz špekulantskih razloga. Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić kazao je da su u svim zemljama u tranziciji proces privatizacije pratili i određeni problemi, pa ni Srbija nije izuzetak.

Naprotiv, ona može da posluži kao jedinična mera za druge zemlje: - Najveći broj onih koji su ušli u proces privatizacije ušao je radi preprodaje, odnosno iz špekulantskih razloga - da zaradi što više, u što kraćem vremenskom periodu. Oni koji su preuzeli poljoprivredna gazdinstva odmah su se rešili velikog broja radnika do 2008. godine, u sektoru poljoprivrede je 53.000 radnika ostalo bez radnog mesta.