AKTUELNOSTI
APEL POLICIJE DA SE GRAĐANI U TOKU PREDSTOJEĆIH PRAZNIKA SUZDRŽE OD BACANJA PETARDI

APEL POLICIJE DA SE GRAĐANI U TOKU PREDSTOJEĆIH PRAZNIKA SUZDRŽE OD BACA...

VOJVOĐANSKA 'COMNET' MREŽA PROŠIRENA I UZ PRISUSTVO NOVIH ČLANICA PRERASLA U UDRUŽENJE ELEKTRONSKIH MEDIJA 'COMNET'

VOJVOĐANSKA 'COMNET' MREŽA PROŠIRENA I UZ PRISUSTVO NOVIH ČLANICA PRERA...

APATINSKA PIVARA UPRAVI SAOBRAĆAJNE POLICIJE DONIRALA ALKOMETRE

APATINSKA PIVARA UPRAVI SAOBRAĆAJNE POLICIJE DONIRALA ALKOMETRE...

KAMPANJA „KAD PIJEM, NE VOZIM“ U GUČI

KAMPANJA „KAD PIJEM, NE VOZIM“ U GUČI...

VREME DANAS U APATINU

«  april 2019  »
pusčpsn
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930

KURSNA LISTA

DRUŠTVENE MREŽE

Datum kreiranja 24 mart 2015

Širom Srbije se obeležava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO na SR Jugoslaviju 24. marta 1999. godine. NATO napadi trajali su 11 nedelja i u njima je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Prema nekim stručnim procenama, ukupna šteta iznosi 100 milijardi dolara.

Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

SRJ je napadnuta kao navodni krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji (neposredni povod bili su događaji u Račku). Devetnaest zemalja alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Prva žrtva pala je na aerodromu u Somboru, gde je poginuo zastavnik Radovan Medić.

Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba. Podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca.

Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. godine da NATO nije pretrpeo "nikakve žrtve".

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999.